Tajni sastojak

Ovo je priča koju rado pričam pa ću je podeliti sa vama.

Bila jednom jedna žena koja je volela da kuva i kuvala divna jela. Pravila bi divno pečenje i pekla ukusne mafine u porodicnoj kuhinji. Vrlo često bi se cela kuća ispunila mirisom jela koje bi ona

pravila. Dok bi stajala iznad peći, njena deca i muž bi ulazili i ćaskali s njom, delili svoje dane i slusali njenu mudrost i odgovore pune ljubavi. Vremenom je njena porodica primetila malu, obicnu drvenu kutiju iznad šporeta pored začina. Svaki put kada bi majka pravila obrok, posegnula bi u kutiju i izvadila prstohvat njenog sadrzaja i posula u šta god je spremala. Iznova i iznova za svaki obrok koji je pravila, posezala bi za kutijom, uzimajući samo malo začina da doda jelu. Kada su je deca i muž pitali šta je u kutiji, ona je odgovorila: O, ovo je veoma poseban začin koji je moja majka koristila u svom kuvanju. Kada sam otišla od kuće, pobrinula se da znam gde da ga nadjem i kako da ga koristim.” Pitali su je šta je to, ali ona nije htela da im kaže. “To je tajna”, rekla bi na pitanje, a onda bi se nasmešila i zagrlila bi ih.

Tokom godina njena porodica je nastavila da se raspituje o tajnom zaćinu koji im je stavljala u hranu, muž iz radoznalosti, a deca iz želje da kuvaju kao njihova majka. Svaki put bi odgovorila sa osmehom i blagim odmahivanjem glave: “Još uvek je tajna.” Iz poštovanja prema njoj, porodica nikad nije pogledala u kutiju, ali su primetili da je nikad nije napunila.

„Malo ideš daleko“, rekla bi na pitanja, a zatim bi zagrlila ispitivača uz još jedan osmeh. Vremenom su deca odrasla i otišla da sebi prave domove, ali kada su dolazili u posetu kutija bi još uvek bila tu a njen sadržaj se i dalje aktivno koristio u kuvanju njihove majke.

Kako sve ima svoj kraj tako i ova priča. Majka je preminula, a porodica se ponovo okupila u kuhinji doma, ovog puta bez svog voljenog člana. Peć je izgledala nepotpuno bez majke, ali iznad peći je, pored nizova tegli sa začinima, još uvek stajala njena obična drvena kutija. Porodica je oprezno skinula kutiju i podigla njen poklopac, konačno videvši po prvi put tajni sastojak odgovoran za svo majčino divno kuvanje.

U kutiji je ležao samo mali beli komad papira na kome je olovkom bila ispisana jedna reč, pomalo izbledela od starosti: „LJUBAV“.